Песма и двостих у знак саучешћа због смрти Имама Хомеинија
Нема никог живљег од тебе, зашто да плачемо?
Да умремо и да плачемо за тобом
Седам леђа жеђи задрхташе од имена славе
Да плачемо у твојој жалости
О имам, о спаваш у крилу земље
О у емиграцију, наша прса чак чак
Били смо празник твојих очију
Да, да, заражени смо
О Хомеини, Месија тог времена
О утехе срца и смирене душе
Твоја успомена је за нас сјајна светлост
Твоја љубав је увек у мојој души и телу
Прича и статус смрти Рухолаха Хомеинија
Нека се Хомеинијев пут настави
Нека Јавид буде вођа устанка
Хиџарам, Јан Вадел је један од сломљених верника
Нека је мир том сломљеном срцу
У сепарацији није недостајало влаге
Врати се са пролећем, драга моја
Докле год сте били ту, туга није било пробоја
Саучешће поводом смрти имама Хомеинија
Имаме, ти си био част Ирана
Ви сте били цела душа овог система
Црвене сузе теку из мојих очију
Срце ми је пуно пролећних облака
Тужна песма која описује смрт имама Хомеинија
Од јутра инцидента до бескрајног врха
Човек је провалио у себе и полетео на небо
Човек као светлост…не! Човек попут себе
Заблистала је на земљи и била пуштена на небо
Сео је својим тужним и неверујућим гласом
Дубоко у мрачном срцу овог света
Ми смо наследници обмане и изненађења
Човек из ретке династије Растан
Не желим да те гледам
О душо испружена у необележеним хоризонтима
Ко је као ја да пишем твоје вруће дело?
О ненаписана песма суда песника
Шта сте добили од младежа на уснама?
Ви сте доктор свега, шта вас је разболело?
Били сте готови са свих места
Исекао си Дар Мансура, и пун си тела
Хајде, ухватио те је љупки младеж на уснама
О Аналхакзада Мансоор Сардар, дођи
Отишао си и крв ми је потекла кроз срце и очи
О надо “насмејаног” срца мисли, дођи
Дистих о смрти имама Хомеинија, Божјој смрти, за натписе и постове на Инстаграму
Боже, каква је ту гужва
који каже да је наша срдачна бол с тобом
Имама, твој одлазак је запалио ватру
Не само душа света
Који је тачан датум смрти Имама Хомеинија у иранском календару?
Песме о смрти имама Хомеинија
Преузми и текст светилишта смрти Имама Хомеинија (Ма Уммат Хизбул-Хим) од Маисхама Матиеија
Текст и преузимање смрти Имама Хомеинија поново вечерас по мом кишном времену Маисхам је послушан
Нема никог живљег од тебе, зашто да плачемо?
Да умремо и да плачемо за тобом
Седам леђа жеђи задрхташе од имена славе
Да плачемо у твојој жалости
Нека се Хомеинијев пут настави
Нека Јавид буде вођа устанка
Исељавање имама сломило је срца и душе вјерника
Нека је мир том сломљеном срцу
Званична и административна порука о смрти имама Хомеинија
На растанку није виђен
Докле год сте били ту, није било пробоја у тузи
Саучешће поводом смрти имама Хомеинија
Боже, каква је ту гужва
који каже да је наша срдачна бол с тобом
Имама, твој одлазак је запалио ватру
Не само душа света
Саучешће поводом смрти имама Хомеинија
Он је вођа мојих љубавних афера / пионир мојих љубавних афера
Ослободио нас је сваког ропства и оставио / увео нас у Бога и отишао
Саучешће поводом смрти тог мудрог старца
Са твојим сећањем, имам, имамо нешто да радимо / Понекад, петак увече, Бехешт Захра
Имамо састанак са твојом чистом добротом
Пост и натпис смрти имама Хомеинија
Имама нам је спалио животе доколице
Наши животи су спаљени твојим болом
Докле си био ту, у мом срцу није било лома / рани срца није била потребна маст
Са вашом јасноћом, тумачење љубави човеку није било тешко
Саучешће његовим најмилијима поводом смрти имама Хомеинија
Изненада, када смо се суочили са твојим успоном / пали смо у чудну горку изолацију
Тражили смо те све време / сретали смо се празних руку. . .
О имаме, ти спаваш у крилу земље / О сеоби, груди наша – Чак Чак
Били смо пиће твојих очију / Да, да, ми смо били твоја болест. . .
Жаловање иранског народа 14. јуна због смрти имама Хомеинија
Меј Проски је рекао: Моје речи су Мај
Просперитет мог тржишта је кап
Свиђа ми се Хомеини јер он
И повијена је, а и слама је
Јарб Кавам, нека Хомеинијев пут увек буде јак / Џаваид, вођа пута и линије
Хиџрам; Живот једног од верника је сломљен / кула му је сломљена, срца сто мир на њу
Вашим доласком срце је пронађено
Славуј је дошао у Неву и посадио цвеће
Волео бих да те нисам видео како одлазиш
Вашим одласком је наступила апокалипса
Годишњица старог небеског вазнесења Месије је саучешће.
О мајсторе јуриспруденције, Џафари (АС), разумеј
Маиим и Имам и проницљиво вођство
Свет је пун побуна и угњетавања
О власнику Хеидаријевог сечива, разумеј
Заклетва на раскол, расколничка разлика
Празна земља се не оправдава истином
Хомеини је био ауторитет истине на земљи
Амин Дин је био Кхатам ал-Мурслин
Хомеини је отишао, његов син је Али
Хвала Богу за нацију, али има
Пир Јамарани је рекао:
Будите присталица Велајат ал-Факиха да ваша земља не буде оштећена.
.
.
А ми кажемо:
Кунем се затвореним Алијевим рукама да чак и на тренутак Сеииед Али
Нећемо оставити на миру да нисмо ни од народа Медине ни од неверних народа Куфе.
Ми смо млада генерација која је доказала да смо јачи од стотину мртвих на путу љубави
Кад год замирише Хомеини, окрећемо се око Сеједа Али Хамнеија
Нека се Хомеинијев пут настави
Нека Јавид буде вођа устанка
Хиџарам, Јан Вадел је један од сломљених верника
Нека је мир том сломљеном срцу
Цвет је нестао, а Шамим је још увек овде
Славуј и даље воли ваздух цвећа
Ипак си напустила свет, душо Божија
Али знање о вашем печату је још увек ту
Саучешће поводом смрти имама Хомеинија (РА).
Мржња иде у прса широка до широка лицем у лице
Иде од чесме до чесме, њам до њам, у сузама
Грана по грана, цвет по цвет
Стењаћу прса о прса, реп до реп
досадно ми је са њима
Петља по петљу, коса по длака, савијање по завој
Саучешће поводом смрти имама Хомеинија (РА).
Кад те нема, песма је бесмислена
Љубавна песма је бесмислена
Морамо плакати дан и ноћ
Осмех је у овом тренутку бесмислен
Рана која тече до срца нашег стакла
У зеленој жили тече Хаманов корен
Певамо и са пререзаним грлом
Твој плач је увек у нашим срцима
Какву тугу стављаш на срце моје, жар растанка?
Шта год кажете, ја ћу то радо прихватити
Шта се дешава са крвљу јетре, здела по здела глава уз главу
Кап по кап капље са трепавица
У лицу свог господара
Не желим да плачеш
Зато што је са неким поделио тугу
Заувек, плачи жалосно
У њега су заљубљене честице постојања
По својој природи они су његове молитве
Нежељена и жељена свим срцима
Где год мисле, на њиховој су страни