Трећег Шахривара прошле године, након 13. председничких избора у Ирану, на власт је дошла влада која је дефинисала свој дискурс као народ и све што им користи. Влада која је формирана под вођством ајатолаха Сеједа Ебрахима Раисија у једном од најтежих времена у земљи. 13. влада преузела је кормило извршних послова земље док је привреда контаминирана девизном рентом и системом расподеле субвенција у земљи скренула са пута правде и услови живота људи нису били баш повољни. Индекс друштвеног поверења и наде људи да ће побољшати услове показао је значајан пад, а људи су се жалили на занемаривање, посебно у сиромашним подручјима. У области међународних односа све су очи биле упрте у ЈЦПОА и преговоре и три европске земље и Сједињене Државе, а у области унутрашње политике вербални сукоби чланова извршне и законодавне власти постали су рутина. трибуни земље. То је био део изазова са којима се 13. влада суочила на почетку свог рада и даноноћно је била на терену да исправи сваку од ових погрешних процедура у протеклих годину дана. Сада, на прву годишњицу званичног почетка рада и одговорности владе, разматрамо ове џихадске напоре у различитим областима у разним извештајима. У овом извештају говорићемо о принципима дипломатије Исламске Републике у 13. влади и њеним достигнућима.
Три принципа дипломатије у 13. влади
„Наш приоритет у спољним односима биће суседне земље“; Реченица коју је најавио ајатолах Раиси у јуну прошле године током изборних надметања и на неки начин разјаснила црвене линије 13. владе у односу на свет. „Уравнотежена дипломатија”, „регионализам” и „развој економске дипломатије” била су три принципа планова владе у протеклој години, како би се што више заштитили национални интереси. Регионална путовања председника, гостовање колега у Техерану, телефонски разговори, оснивање пословних центара и подршка привредним делегацијама су међу најважнијим акцијама владе које се вреднују у складу са овим принципима.
Прва посета председника и почетак процеса пријема Ирана у Шангајску организацију
Прво инострано путовање ајатолаха Раисија било је у Таџикистан 25. септембра прошле године, а током овог дводневног путовања потврђено је стално чланство Ирана у једној од најважнијих организација Заједнице народа и процес је отпочео. Каква ће корист од ове организације бити за народ Ирана? Питање је које јавно мњење има право да постави влади на годишњицу овог чланства, а одговор на њега може се рећи и: Шангај је организација у којој су Кина, Русија, Индија, Пакистан, Таџикистан, Узбекистан, Казахстан, Киргистан и Иран (главне чланице) и Монголија, Авганистан, Белорусија, (подружне чланице) чине 23% географије Земље, 45% становништва Кореје и 25% светског бруто домаћег производа . У 2019. години, величина економије 12 чланица Шангајске организације за сарадњу била је 20,1 билион долара. Ова цифра је еквивалентна 22,9% светске економије и чланство Ирана у овој међународној организацији после 17 година је драгоцена прилика да се искористи овај огроман капацитет. Приступ тржиштима Централне Азије и накнадно проширење транспортних пројеката, банкарске, царинске и пољопривредне сарадње биће једно од најважнијих достигнућа сарадње Исламске Републике са овом међународном организацијом, а на основу предвиђања економских аналитичара, са уласком Ирана у Шангајску организацију за сарадњу, очекује се да ће укупан приход земље порасти за око 370 милиона долара.
путовање у Туркменистан; Еко самит и размена гаса
Асхгабат је био одредиште другог иностраног путовања председника, а ајатолах Раиси је присуствовао ЕЦО самиту у Туркменистану. Постигнућа овог путовања могу се поделити у 2 групе: трипартитна размена гаса и билатерални уговори са Туркменистаном. Током овог путовања затворен је један од најважнијих енергетских уговора Исламске Републике; „Размена гаса Иран-Туркменистан-Азербејџан”. Уговор који ће довести до стабилизације снабдевања гасом у пет северних провинција Ирана (Разави, Северни и Јужни Хорасан, Голестан и Семнан) и повећати ефикасност ових провинција од гаса у хладној сезони. Важност овог споразума неће бити ограничена само на енергетски сектор и то је почетак пута који ће довести до решавања неспоразума између Техерана и Ашхабада у последњих неколико година.
Решавање питања транзита између Ирана и Туркменистана, привлачење мишљења економских активиста и иранских привредника у Туркменистану за мапу пута и активно присуство у трговинској размени, договор о развоју транзитних рута између Ирана и Азербејџана уз присуство иранских компанија и формирање посебна радна група за праћење и имплементацију Предложени споразуми били су међу најважнијим достигнућима овог путовања за Исламску Републику. Као одговор на питање шта ће Еко донети народу? Може се рећи: пола милијарде светске популације су чланови ове организације, једна трећина светских енергетских ресурса налази се на овим територијама, које се могу сматрати везном линијом између истока и запада света. Људска моћ и заједнички верски и културни идентитет учинили су Организацију за економску сарадњу (ЕЦО) вредном организацијом. А с обзиром на капацитет и могућности земаља које су њене чланице, може бити од посебног значаја у развоју Ирана, Турске, Пакистана, Авганистана, Азербејџана, Казахстана, Туркменистана, Киргизије, Узбекистана и Таџикистана.
Путовање у Русију; Значајно унапређење билатералних односа
Путовање у Москву може се сматрати једним од најважнијих путовања шефа 13. владе у протеклој години, путовање чији је значај изазвао посебну пажњу домаћих и страних медија. Ајатолах Раиси је посетио Русију 29. и 30. јануара 1400. како би унапредио ниво сарадње и стратешких односа између Техерана и Москве. Неоспорна стварност данашњег света; Моћ и утицај Ирана и Русије у региону су глобални, моћ коју Запад непрестано покушава да ограничи, а економске санкције су један од тих напора. С тим у вези, безбедносна, економска и комерцијална сарадња у решавању санкција била је на дневном реду билатералних разговора два председника. Током овог путовања, ајатолах Раиси се лично састао и разговарао са пословним делегацијама из Москве и разјаснио; У две земље постоје многи запуштени капацитети који могу да помогну у побољшању економских услова нација. Идентификација ових капацитета била је једна од најважнијих мисија коју је председник доделио економским радним групама.
Диаметер; Крајња станица статичних односа са суседима
комшије; Посебно би се земље Персијског залива требале вратити у пажњу спољне политике и дипломатије земље на горе наведеним принципима, а у том правцу је дефинисано и четврто инострано путовање у Доху, главни град Катара. Током овог путовања потписано је 14 докумената о сарадњи између власти Ирана и Катара, а потписан је и споразум о оснивању комерцијалне канцеларије за смањење трговинских, економских и инвестиционих баријера између две земље. Одржавање Светског првенства у фудбалу од стране Катара као суседа и стратешког партнера Ирана сматра се шансом за Техеран, а ово путовање је био почетак планирања заједничке сарадње у овој области. Током овог путовања, председник је учествовао и на шестом састанку Форума земаља извозница гаса (ГЕЦФ). Земље чланице овог форума имају укупно 45% удела у светској трговини гасом и 65% доказаних светских резерви гаса. Иран је један од највећих власника доказаних резерви природног гаса у свету, са 338.000 километара унутрашње мреже за снабдевање гасом, сматра се једном од водећих земаља у овој области, а због свог географског положаја и постојеће инфраструктуре може бити најповољнија опција за пребацивање гаса на исток и бити запад
Мускат, Техеранов партнер од поверења
У складу са стратегијом суседске политике, председник је одабрао Мускат као дестинацију свог петог регионалног путовања и 2. марта прошле године отпутовао у Оман. Током овог путовања потписано је 12 докумената о сарадњи у области енергетике, политике, саобраћаја, дипломатске сарадње, трговинских и економских односа, научних, еколошких и спортских односа између власти две земље, а по налогу председника створена је инфраструктура потребна за оснивање Иранске трговинске куће у Оману.
Самит за Каспијско море
Као и претходних година, приобалне земље Каспијског мора окупиле су се у Туркменистану 8. јула ове године како би сагледале најновија дешавања у вези са овим акваторијом и изазовима у њему. Током учешћа на овом састанку, ајатолах Раиси се такође састао и разговарао са лидерима суседа Ирана. Председник је на овом састанку истакао правни режим Каспијског мора, који може да узме у обзир посебне услове Ирана на обалама и да рационално доноси одлуке о бази, морском дну и другим правним питањима. Ајатолах Раиси се такође састао са председником Русије Владимиром Путином, председником Азербејџана Илхамом Алијевим и председником Туркменистана Сардаром Бердимохамедовим на маргинама самита приобалних земаља Каспијског мора и разговарао о јачању сарадње између суседних земаља у области технологије, економије и енергетике и убрзање припреме нацрта споразума о начину одређивања директних линија порекла у Каспијском мору.
Прошле године, ајатолах Раиси је такође био домаћин својим регионалним и међународним колегама. Мустафа Ал-Кадхими, премијер Ирака, Башар Асад, председник Сирије, шеик Тамим бин Хамад Ал-Тхани, емир Катара, имам Али Рахман, председник Таџикистана, Ницолас Мадуро, председник Венецуеле, Сардар Гост председника био је председник Туркменистана Бардимохамедов, председник Касем Џомарт Токајев.
Управљање кризама на источним и западним границама
Рад 13. владе почео је у септембру прошле године потпуним падом Кабула и доминацијом талибанских снага у овој земљи и почетком забринутости за безбедност на источним границама. У том контексту, Министарство спољних послова усвојило је стратегију стрпљења и уздржаности како би се ова криза управљала са што мањом штетом по земљу. С једне стране, Иран је позвао талибане да формирају свеобухватну владу, а са друге стране, покушао је да контролише миграцију авганистанских избеглица и побегне из опасне замке коју је Америка припремила да Иран доведе земљу у сукоб.
Још један развој догађаја у који је била укључена активност ајатолаха Раисија на почетку његове каријере било је повећање тензија на северозападним границама земље. Сукоб између Републике Азербејџан и Републике Јерменије учинио је северозападне границе земље подложним кризи и напетости, а деструктивно деловање неких ванрегионалних сила и ционистичког режима повећало је могућност ширења кризе у овом региону.
Неки покрети у првим месецима рада владе довели су до одлучног одговора Ирана на северозападним границама, а Техеран је одржавањем вежби у овом региону показао да ни са ким не прави компромис у одбрани својих националних интереса и принципа, али истовремено времена, због дубоких културних и верских веза.Покушао је да управља и овом кризом. Консултације и дипломатски дијалог са земљама региона и коришћење других транзитних капацитета могу се описати као део напора 13. владе на овом пољу. Тако да се данас може рећи да је већина ових неспоразума решена.
Принципијелан став Ирана према украјинској кризи види се и из одлука које је 13. влада донела у једном од критичних тренутака међународне заједнице, а с једне стране је истакла да заштита живота грађана и цивила и поштовање хуманитарних права требало би да буде брига свих страна у сукобу у Украјини.Друга страна је упозоравала на ексцесе Запада у виду НАТО-а.
Почетак дијалога са Саудијском Арабијом
Однос са Ријадом био је поље многих неспоразума из много очигледних и скривених разлога, а Влада 13. је покушавала да их разреши од самог почетка рада. Напоре Техерана да реши постојећи неспоразум поздравила је Саудијска Арабија, а званични и незванични разговори Техерана и Ријада сада су на тачки где се може рећи да се враћа у нормалу.
Иран и мировни самит у Сирији
Седми самит земаља гаранта Астанинског процеса одржан је 28. јула у Техерану уз присуство председника Републике Иран, Русије и Турске. Одржавање састанка Астанског процеса у Техерану, неколико дана од посете „Џо Бајдена” Техеранском региону, претворило га је у центар дипломатије. Управљање развојем ситуације у Сирији и стабилизација дипломатије уместо војним средствима у овој земљи, истицање улоге Техерана у збивањима у Сирији и обнова ове земље и суочавање са ексцесима ционистичког режима у региону могу се сматрати најважнијим циљевима исламске Република на састанку у Астани. На овом састанку, Иран је покушао да одреди будућност терена у Сирији за регионалне и ванрегионалне актере.
Потписивање осам докумената и меморандума о разумевању о сарадњи Ирана и Турске
Током посете турског председника Реџепа Тајипа Ердогана Техерану и током састанка Астанског процеса, свеобухватни дугорочни план сарадње Ирана и Турске, споразум о развоју социјалне сигурности и спорта, подршка малим привредним предузећима, радио и телевизијска сарадња и сарадња између Иранске организације за инвестициону и економску и техничку помоћ и Канцеларије за инвестиције Председништва Републике Турске били су међу документима и меморандумима о разумевању које су потписали званичници две земље.
Санкције које укидају преговоре и њихови принципи
На крају, преговори о укидању нуклеарних санкција који су започели у претходној влади и довели до ЈЦПОА били су сложен и чудан случај који је стигао до 13. владе. Међутим, није било могуће наставити ток ових преговора на претходни начин, а није се чинило ни укидање санкција Ирану моделом који је осмишљен. ЈЦПОА би требало да доведе до потпуног укидања санкција, обуздавања претеривања преговарачких страна, поштовања иранских црвених линија и заштите права људи, а то је било могуће само променом ставова иранских преговарача. Преговори о укидању санкција започели су у децембру 1400. године и настављени су до сада како би се укинуле незаконите санкције против народа Ирана.